MIMBERA - SVI GA HVALE

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

وَلِلَّهِ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۖ وَإِلَى اللَّهِ الْمَصِيرُ [٢٤:٤٢]

 صدق الله العظ

  U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

 Hvala Allahu, Svevišnjem Stvoritelju. Gospodaru nebesa i Zemlje. Poznavaocu vidljivog i nevidljivog svijeta. Vladaru Sudnjega dana. Nema drugog boga osim Njega. On je Milostiv. On je bez nedostataka. On nad svim bdi. On ima najljepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji, On je Silni i Mudri. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu, ashabe i sve muslimane!

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 12. redžeb 1436. ili 01. maj 2015. godine. Ovo je 27. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Stepenice' a današnja je ,Svi Ga hvale'.

 Allaha Uzvišenog sve što je stvoreno slavi. On Jedini zaslužuje da se voli i da se iskreno moli, da se od Njega traži, da se hvaleći Ga duša na jedinom pravom izvoru poji. Kod Njega se slivaju sve molbe naših riječi, a čitanjem Njegove objave srce i duša se liječi.

  On, neka je Uzvišen, kaže u Knjizi svih knjiga, u Kur'ani Kerimu a.š.: “Njega slave sedmera nebesa, i Zemlja, i oni na njima; i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga; ali vi ne razumijete veličanje njihovo.- On je doista blag i mnogo prašta.”

  “Allaha slavi sve što je na nebesima i što je na Zemlji, On je Silni i Mudri!”
  ”Allahu se pokorava sve što je na nebesima i na Zemlji, htjeli ili ne htjeli, a i sjene njihove, ujutro i u sumrak.” 

  Slava Allahu Čija je volja kada i gdje ćemo se roditi, kakvog izgleda ćemo biti, koliko ćemo živjeti, kada, gdje i od čega ćemo umrijeti. Njegov je zakon da moramo jesti, piti, spavati. Njegova je odredba da imamo osjećaj radosti, tuge, bola, ljubavi, mržnje i svega što sačinjava čovjekov mentalno-fizički sklop.

  Zahvala Allahu koga slavi i veliča sve što postoji, milom ili silom, čak i neživa priroda poput stijena i planina, što razumijemo iz ajeta. ”Zar ne vidiš da Allahu sedždu čine i oni na nebesima i oni na Zemlji, a i Sunce, i Mjesec, i zvijezde, i planine, i drveće, i životinje, i mnogi ljudi, a mnogi i kaznu zaslužuju. A koga Allah ponizi, niko ga ne može poštovanim učiniti; Allah ono što hoće radi.”  Čak i nebesa i Zemlja i Sunce i Mjesec slave i zahvaljuju Allahu. U vezi sa slavljenjem nebesa Taberani bilježi predaju u kojoj stoji da je Allahov poslanik, s.a.v.s, nakon što se vratio sa Mi’radža rekao: “Čuo sam veliko slavljenje Allaha na visokim nebesima. Tim velikim tesbihom i nebesa su Ga slavila iz strahopoštovanja i osjećaja slabosti prema Njegovoj velikoj Uzvišenosti. Slava neka je Najvećem, slava neka je Njemu i neka je Uzvišen.”
   Hvala Allahu Kojeg veliča i Zemlja i sve što je na njoj slavi i hvali svoga Stvoritelja, dž.š. Rijeke, jezera, i mora svojim žuborom i talasanjem hvale Allaha, subhanehu ve teala. Ikrime, jedan od eminentnih komentatora Kur’ana iz prve generacije islama, komentarišući 44. ajet sure El-Isra,’ rekao je: “Škripanje vrata i žubor vode njihovo je slavljenje Allaha.”

 Slava Allahu Kojeg i planine koje stoje nepomične, uspravne, na kijamu su, Njemu u pokornosti su i stijene i kamenje. Od Ebu Zerra, Allah bio zadovoljan s njim, prenosi se da je Vjerovjesnik, s.a.v.s, uzeo kamenčiće u svoju ruku pa se čulo njihovo slavljenje Allaha, kao zujanje pčela. 

 Hvala Allahu Kome i kosmos veličanstveni svojom harmonijom odaje počast, a među milionima nebeskih tijela Sunce i Mesec i nebrojene zvijezde Mu se bespogovorno klanjaju, slaveći Ga i hvaleći Njegovu nadmoć i savršenstvo.

Imami Ahmed bilježi predaju da je Vjerovjesnik, s.a.v.s, rekao: ”Allah stvara oblake. Oni govore najljepšim govorom i najljepšim se smiješkom smije.” Ovo je aluzija na grmljavinu kao govor, i munju kao smiješak. I hrana na koju nam Svevišnji ukazuje kao na svoju blagodat slavi Allaha, dž.š. Od Ibn Mes’uda, r.a, prenosi se da je rekao: ”Slušali smo hranu koju smo jeli kako slavi Allaha.” Ako hrana slavi i hvali Allaha, dž.š, kako bi to trebalo da čini čovjek radi koga ju je Svevišnji stvorio?

  Slava Allahu Kojeg mnogobrojne vrste ptica širenjem krila slave što ih je nadahnuo i uputio. Bez kompasa i navigacionih sistema one prelijeću hiljade kilometara seleći se, čak s kontinenta na kontinent, u jatima i povorkama precizno organiziranim. ”Zar oni ne vide ptice iznad sebe kako raširenih krila lete, a i skupljaju ih? Samo ih Milostivi održava; On, zaista, sve dobro vidi. 

  Hvala Uzvišenom Allahu koji stvori i one vrste koje žive i u vodi i na kopnu. Među takvima su i žabe, koje su takođe biser u niski sveopćeg tesbiha Allahu, dž.š. One krekeću poput uvježbanih horova i tako hvale i slave Gospodara svjetova. Zbog toga ih je Resulullah, s.a.v.s, zabranio ubijati, rekavši: ”Njihovo kreketanje je tesbih” 

 Slava Allahu Koji učini da sve u tesbihu iskazuje slavu Uvišenom Stvoritelju Allahu, dž.š. Svi slave samo se čovjek kao Njegovo najsavršenije biće i kruna Njegovog stvaranja dvoumi ili odbija pridružiti tom sveopćem slavljenju, veličanju i hvalenju Gospodara nebesa i Zemlje. Mnogi su Mu pokorni i predano Mu služe, a “mnogi i kaznu zaslužuju”…. 

  Prenosi Ebu Hurejre, da je Poslanik s.a.v.s., rekao: “Imaju dvije riječi lahke za izgovor, teške na mizan-tereziji, a neobično drage Svemilosnom; to su – “SUBHANALLAHI VE BIHAMDIHI SUBHANALLAHIL-AZIM –“ 

  Od Abdurrahmana bin Amra, r.a, prenosi se hadis da je Nuh, a.s, oporučio dvojici svojih sinova: “Naređujem vam da učite: – SUBHANALLAHI VE BIHAMDIHI – jer je to dova za sve i s njom se sve opskrbljava.” 

   Dova

  Pa, slavljen neka je Allah kad god omrknete i kad god osvanete, – Njemu neka je pohvala i na nebesima i na Zemlji, – i predveče i u podne.”

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, dr. hfz. Halil Mehtić

Nijaz Salkić

MIMBERA – STEPENICE

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

اقْتَرَبَ لِلنَّاسِ حِسَابُهُمْ وَهُمْ فِي غَفْلَةٍ مُّعْرِضُونَ [٢١:١]

 صدق الله العظ

  U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

 Allahu neka je hvala na početku i na kraju! Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu, ashabe i sve muslimane!

 Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 05. redžeb 1436. ili 24. april 2015. godine. Ovo je 26. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,(Ne)Skromnost' a današnja je ,Stepenice'.

 Kaže Vječni i Savršeni u Kur'anu a.š.: "Ljudima se bliži čas polaganja računa njihova, a oni, bezbrižni, ne mare za to." (El-Enbija:1)

 Oprost je otpust duga, potiranje grešaka, pomilovanje prestupnika i u konačnici, primanje pokajnika u počastvovano društvo. U svijetu kreditnog ropstva, oprost i otpis duga je spas i olakšanje a u krvnoj delikvenciji često znači i produženje života. Svakako, za svaki oprost potrebno je iskreno pokajanje i zavjet da ono za što se kajemo nećemo više činiti i ponavljati. Ako odškrinemo zavjesu povijesti vidjećemo da su ljudi od početka grijeh činili i za grijehe se (po)kajali. Istina je da se danas ašićare griješi i često na pomodarski način kaje. Većina svijeta se grijeha ne boji a mnogi misle da za pokajanje ima vremena a svi zaboravljamo da odbrojavanje vremena počinje kada beba prvi put zaplače.

 U sahih hadisu navodi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., na kraju namaza učio: "Allahu moj, oprosti mi grijehe što sam ih počinio i što ću ih počiniti, ono što sam sakrio, ono što sam obznanio i ono što sam prekoračio, i ono što Ti bolje znaš od mene (da sam uradio). Ti si moj Bog. Osim Tebe, drugog boga nema."

 Da bi razumio vjeru i život vjernik će na vrijeme spoznati osnove života i vjere. Neka spozna 4 stepenice i to jekazu-buđenje srca, besiret-srčani vid, fikret-srčano promišljanje i azm-srčanu odlučnost. To su četiri stepena i temelja za čvrstu polazišnu tačku napredovanja. Ozbiljan čovjek ne može otpočeti put, dok ne odluči ostaviti komociju svojih odaja i dok ne skonta da je putovanje neophodnost; da je to vrijedan i ozbiljan put, da je na cilju najveća nagrada; zato on isplanira put i pripremi sredstva i hranu i kada krene, to bude čvrsta i jaka odluka. Kada se čvrsto odluči za polazak, dospijeva u fazu samoobračuna (muhaseba) kada razlučuje obaveze od prava. Tada uzima ono što mu pripada i ispuni ono što se od njega traži, jer je on krenuo na put sa kojeg mu povratka nema. 

 Onaj ko postigne stepen muhasebe, on je i na stepenu tevbe – pokajanja i povratka. Kada napravi obračun sa svojim dušom, upozna svoje obaveze, tada požuri da ih ispuni. A to je upravo suština povratka – tevbe. Na muhasebu ukazuju Njegove riječi: «O vjernici, Allaha se bojte i neka svaki čovjek pogleda šta je za sutra pripremio.» (El-Hašr, 18). 

 Hazreti Omer, r.a., je kazao: «Obračunajte se sa sobom prije nego što s vama obračun bude sviđan. Izvagajte svoja djela prije nego što budu vagana, i okitite se za najveću smotru.»

 Početak muhasebe – samoobračuna jeste da napraviš poređenje između darova - blagodati koje si dobio od Milostivog Allaha i grijeha koje si počinio. U tom poređenju otkrit će ti se da je duša i tvoj ego izvor svakog zla i da od svoga 'ja', zapravo, potiče svaka manjkavost.

 Sada iskreno izgovaraš: «O moj Gospodaru, priznajem da je svaka blagodat pri meni Tvoja milost, i priznajem svoj grijeh.»

  Zatim, usporedi svoja dobra i loša djela. Pogledaj kojih imaš više. Koja su teža po jačini i svojstvima. Blago onom ko je darovan ili koji stekne svjetlo mudrosti kojim razabjere istinu od neistine, uputu od zablude, korisno od štetnog, savršeno od manjkavog, dobro od zla.

  Blago li se onom ko ne vjeruje svojoj duši pa o sebi ima loše mišljenje. Na taj način vremenom pokori svoju dušu. Teško li se onom ko ima lijepo mišljenje o sebi i svojoj duši. Lijepo mišljenje o sebi sprečava potpunu kontrolu i ispitivanje. Lijepo mišljenje zavara insana pa mu se loše stvari učine dobrim, a mahane - vrlinama. Loše mišljenje o vlastitom nefsu – egu, ima samo onaj koji svoju dušu poznaje.

 Još jedna dragocjena vrlina je znati razliku između blagodati - kojom se vidi Allahovo dobročinstvo i blagost, kojima se postiže vječna sreća, i blagodati - kojom zapada u istidradž – gubljenje deredža. Koliko li ima onih koji su prema blagodatima u istidradžu, a to ni ne osjećaju. Obmanuti su time što ih neznalice hvale, što Allah rješava njihove potrebe i što pokriva njihovo pravo stanje. To troje za njih je znak sreće i uspjeha. To je njihov nivo (ne)znanja. Kad se ta tri elementa upotpune – svjetlo mudrosti, loše mišljenje o vlastitom nefsu i razlikovanje blagodati od kušnje – rob tada zna da su one blagodati koje ga povezuju s Allahom, prave i stvarne blagodati. A blagodati koje ga odvajaju od Allaha u suštini su belaj i kazna, iako se manifestuju kao blagodati. To su iskušenja u obliku nagrade. Pa, neka rob pazi da ne bude u istidradžu, da ne znajući izgubi deredže. Tada treba znati razlikovati dobrotu i milost od protudokaza. A koliko se to dvoje miješa!?

 Allah Uzvišeni o milosti veli: «Allah je vama milost podario time što vas je u pravu vjeru uputio, ako iskreno govorite.» (El-Hudžurat, 17)

 Svaka snaga, vanjska ili unutarnja, koja provodi Allahove zapovijedi i donosi Njegovo zadovoljstvo je milost, u protivnom je - dokaz protiv roba. Svako stanje koje pomaže Allahovu vjeru i pozivanje Allahu je milost, u suprotnom je - protudokaz. Svaki imetak koji je u vezi s dijeljenjem na Allahovom putu i pokornosti, bez traženja nagrade i zahvalnosti od ljudi je milost Allahova. U suprotnom - Njegov dokaz protiv roba. 

 Svako vrijeme koje je u vezi s ispunjavanjem onoga što Allah želi od svog roba je Njegova milost, inače je protudokaz. Svaki prijem kod ljudi, njihovo poštivanje i ljubav, ako su u vezi s poniznošću prema Gospodaru, sa znanjem o manjkavostima vlastitog nefsa, s iskrenošću prema ljudima - to je Allahova milost, u suprotnom je protudokaz. I svaki ukaz i opomena Allaha Njegovom robu, koja je u vezi s ibretom, povećanjem razumijevanja i spoznajom u imanu je Allahova milost, u suprotnom je Allahov dokaz. 

  I, onda, stanje – hal s Allahom Uzvišenim, ili stupanj na putu do Allaha, i davanje prednosti Allahovoj nad svojim željama, Allahova je milost i dobrota. A ako hal – stanje ili mekam rezultiraju zastajanjem i zadovoljstvom postignutim da se duša na njih oslanja, da u tome uživa i da se s njima smiruje, a ne s Allahom, pa to je Allahov dokaz protiv roba, a ne milost.

  Dova

 "Allahu moj, oprosti grijehe moje, neznanje moje i postupke moje kojim sam granicu prešao, i ono što Ti znaš  bolje od mene. Bože oprosti mi ono što sam uradio u šali i ozbiljnosti, greškom i namjerno, a svega toga kod mene ima."

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Ibn Kajjim el-Dževzijje, Tehzibu Medaridžis-salikin,

Nijaz Salkić

MIMBERA - (NE)SKROMNOST

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

لَا تَمُدَّنَّ عَيْنَيْكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعْنَا بِهِ أَزْوَاجًا مِّنْهُمْ وَلَا تَحْزَنْ عَلَيْهِمْ وَاخْفِضْ جَنَاحَكَ لِلْمُؤْمِنِينَ [١٥:٨٨]

 صدق الله العظ

  U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

 Allahu neka je hvala na početku i na kraju! Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu, ashabe i sve muslimane!

 Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 28. džumade-l-uhra 1436. ili 17. april 2015. godine. Ovo je 25. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Ponašanje', a današnja je ,(Ne)Skromnost'.

  Uzvišeni Allah s.v.t.a., veli: " Ne pružaj poglede svoje na ono što Mi dajemo na uživanje nekim od njih i ne budi tužan zbog njih, a prema vjernicima blag budi." (El-Hidžr, 88) 

  Kada musliman uznapreduje u akidi-vjerovanju on se zaogrne imanom i skromnošću i postaje mu'min. Zaista je skromnost odsjaj veličine a oholost znak slabosti. Mu'min ne pokazuje svekoliku premoć nad drugima, on je svjestan svoje malehnosti pred Svemogućim, zato on svaki svoj namaz započinje riječima „Allah je najveći“. Kroz vjenika protiče skromnost, on sebe doživljava kao majuhnu kockicu u ogromnom mozaiku poslaganih kockica koje ispunjavaju sliku džemata, ili u najširem smislu – mozaik ummeta. Dok vjernik koji se oholi nad drugima,  sebe vidi kao veliku sliku, u koju se ostali vjernici moraju uklopiti po njegovoj viziji džemata i ummeta. U mu'minskom odnosu prema drugima, ne smije biti ni trunke oholosti, jer Muhammed, s.a.v.s., upozorava da onaj u čijem se srcu nađe koliko trun oholosti, neće ući u Džennet.

 Dakle, vjernik mora posjedovati osobinu zvanu tevadu'u. To je jedna od plemenitih moralnih osobina, koje su  odlike poslanika i vjerovjesnika, bogobojaznika, dobrih ljudi i za Allahovu vjeru iskrenih radnika. Tevadu'u je ponajprije blagost i smirenost, dostojanstvo i umjerenost, vedro lice i osmijeh i neophodna osobina za onoga koji u radu za Allahovu vjeru želi uspjeh da požanje.

  Naši vrli odgajatelji su savjete dijelili riječima: „Ekim nefseke fi ma ekameke-Allahu fihi“ – Postavi sebe u onome za šta te je Allah dao“. Neskromnost nije plod valjanog akideta. Nalazimo mnoge koji su sebi postavili visoki cilj da bude iz nemarnosti kompletne zajednice – nekad i kompletan islamski ummet, a još uvijek nisu smogli snage sebe probuditi na sabah namaz!

 Ogromnoj zajednici muslimana mnogo štošta fali. Ako odredimo prioritete na prvo mjesto dolazi snalaženje, organizacija i produktivnost. Muslimani smo većinom kupci a najmanje proizvođači. Svima nam fali potrošačka kultura. Sve nam je na dohvat ruke i stalno smo u potrazi za najnovijim i najboljim proizvodima. Okruženi gotovim i naviknuti na gotivu, ne pomišljamo da i sami nešto proizvodimo a mogli bi početi od običnog vrta u kome bi uzgajali hranu.

  Proučavajući povijest iščitavamo da je muslimanski ummet prije nekih 1000 godina (tokom zlatnog doba islamske civilizacije) bio zahvaćen sličnom potrošačkom kulturom. Uspjeh rastuće islamske civilizacije je donio nova, do tada nepoznata bogatstva koja su preokupirala muslimane i učinila da zaborave na svoju pravu, istinsku svrhu. Prema riječima Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, ova potrošačka kultura nas je zaista uništila:

  Radujte se i budite sasvim spokojni u pogledu nafake! Jer, Allaha mi, siromaštvo nije ono zbog čega bih za vas strahovao, već se bojim da se i vi ne okrenete dunjaluku kao što su se okrenuli oni prije vas, pa da se u njemu natječete kao što su se oni natjecali i da vas on upropasti kao što je njih upropastio. (Muslim)

  Mnogi brinemo da nam je na dunjaluku što komotnije a za beskrajni ahiret  malo ko haje. Danas se zadužujemo kako bi kupovali veće kuće, veće stanove ili bolje automobile a kada za nekoliko godina sve to otplatimo, proces ponavljmo i ponovo se zadužujemo.

  Kako se od dužničkog ropstva izliječiti?

  Mi muslimani imamo islamski koncept “zuhd”, koji je često pogrešno protumačen. Mnogi misle da “zuhd” podrazumjeva potpuno zanemarivanje dunjaluka, skrivanje u nekakvom ćošku, te bijedan, surov i težak život. Naprotiv, u islamu se gornja ruka – ona koja daje, smatra vrijednijom od donje – one koja uzima. Ko bi davao zekat, zekatulfitr, sadaku i ostalo da nije vjernika i njihovog kapitala ? “Zuhd” znači da držimo dunjaluk u našim rukama, na uzici a ne u našim srcima.

  Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dobio je posebnu objavu kada je u pitanju skromnost i blagost prema vjernicima! Rekao je u hadisu Ijjada b. Himara, r.a.: „I, doista, Allah mi je objavio da budete skromni i blagi jedni prema drugima, kako se ne bi uzdizali jedan nad drugim i kako ne bi činili nasilje jedan drugom." (Muslim)

 Takođe, u hadisu Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao: „Nema nijednog čovjeka a da na svojoj glavi nema 'hakemu' (halka za koju se vežu uzde i njima upravlja)! Ta 'hakema' je u ruci meleka. Ukoliko čovjek bude skroman i blag, kaže se meleku: 'Podigni njegovu hakemu' (kako bi bio vedra i ponosna čela, uzdignute glave, zadobio obećan ponos i hvale dostojno mjesto), dok, ukoliko on sam poželi da se uzdigne (da se uzdiže i oholi nad drugim ljudima, da dođe do ponosa i veličine na neprimjeren način, putem koji nije put vjernika), kaže se meleku: 'Spusti njegovu hakemu' (kako bi bio donji, ponižen i prezren)." (Taberani, Bezzar)

 Omer, r.a., prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: „Svevišnji Allah je rekao: 'Ko bude radi Mene skroman, blag i ponizan ovako (pa je Omer pokazao rukom spuštajući je dlanom okrenutim prema zemlji), Ja ću ga uzdignuti ovako (Omer je okrenuo ruku i uzdizao je dlanom okrenutim prema nebesima)'." (Bilježe ga Ahmed i Bezzar)

  Kako razviti skromnost?

  Usvojimo minimalistički životni stil: Okružimo se samo stvarima koje su nam “potrebne” a ne stvarima koje “želimo”. Poklonimo ili izbacimo iz kuća i stanova ono što nam nije potrebno a zadržimo samo stvari koje su bitne za naš svakodnevni život. Na taj način ćemo se osjećati mnogo “lakši”.

  Investirajmo više, trošimo manje: Pokušajmo da uvijek uložimo više a potrošimo manje naših blagodati (vrijeme, novac, snaga). Trošimo vrijeme u učenje, u pomaganju drugima, u korisnom poslu i u ibadetu. Ulažimo svoj novac u dobrotvorne svrhe, nove ili postojeće poslovne prilike, donirajmo u dobrotvorne organizacije. Pomažimo siromahe i budimo na pomoći ljudima koji nas okružuju.

  Širimo poruku jednostavnosti: Potičimo svoju porodicu i prijatelje da žive jednostavan a ne materijalistički život. Širimo poruku o tome kako se možemo boriti protiv agresivne potrošačke kulture a savjete crpimo iz Kur’ana i sunneta.

  Braćo i sestre, u jednoj od skromnih medinskih kuća sjedi Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, sa grupom ashaba, pa im kaže: „Poželite nešto!“ Reče jedan od njih: „Želim da ova kuća bude puna zlata, pa da ga podijelim na Allahovu putu!“ Drugi reče: „Želim da ova kuća bude puna dragulja, pa da ih podijelim na Allahovu putu!“ Potom Omer, radijallahu anhu, reče: „Poželite još nešto!“ Rekoše: „Ne znamo šta bi poželjeli, halifo mu'mina!“ Reče Omer, radijallahu anhu: „Želim da ova kuća bude puna ljudi kao što su Ubejde ibn El-Džerrah, Muaz ibn Džebel i Huzejfe ibn El-Jeman!“ (Hakim u Mustedreku)

 Zato, budi blag kao Ebu Bekr, ponosan kao Omer, stidan kao Osman i hrabar kao Alija, neka je Allah zadovoljan sa svima njima.

  Dova

  Naš Gospodaru, učini dunjaluk posjedom u našim rukama, a ne dozvoli da uđe u naša srca ! 

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Enis ef. Burdžović-Vjernik je skroman u pogledu sebe, diskretan u pogledu drugih, Mohammed Faris-Zuhd (skromnost) – protuotrov za potrošačku kulturu,

Nijaz Salkić