MIMBERA - IBRETI - POUKE

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه . إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون .

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

لَقَدْ كَانَ فِي قَصَصِهِمْ عِبْرَةٌ لِّأُولِي الْأَلْبَابِ ۗ

صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!       

 Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, sallallahu ‘alejhi ve sellem, njegovu porodicu i ashabe.

  A zatim: Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 08. redžeb 1437. ili 15. april 2016. godine. Ovo je 27. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Grijesi i oprost', a današnja je, ,Ibreti-pouke'.

  Pouka-ibret, je znak pametnim ljudima. Pametni ih prepoznaju u svojoj i u sudbinama drugih, u događanjima prijašnjim i sadašnjim, u kazivanjma o  prošlim narodima i u porukama mudraca i pobožnjaka.

  Uzvišeni podučava kako se uzima pouka pa kaže: U kazivanju o njima pouka je za one koji su razumom obdareni. (Jusuf, 111)

  Veliki primjer ibreta je Hadžera radiallahu anha. Ibrahim a.s., je ostavio svoju ženu Hadžeru i njeno dijete Isma’ila u kotlini u kojoj se ništa nije sijalo. U mjestu gdje nije imalo života, ni plodnog drveta, niti hranljiva bilja. Ostavivši je pođe nazad, za njim pođe i Hadžera. Predočimo sebi tu tešku situaciju. Hadžera je došla iz Egipta, zemlje vode i raznog bilja, potom je živjela u Šamu, zemlji ulja i meda.  A sada, se našla u dolini u kojoj se ništa ne sije. Kročila je nekoliko koraka u želji da sazna nešto o svojoj bliskoj i daljnoj budućnosti, ta, ona želi da sazna i da se raspita za okolnosti svog daljnjeg življenja. 

 U tom kontekstu ona i pita svoga muža:

“Zar ti Allah ovo naređuje?” A on joj odgovara: “Svakako”. Ona uzvraća: “Dakle, neće nas (Allah) zanemariti”, ostaviti.

Njen muž je ostavlja. Ona se vraća svom djetetu koje se nalazilo pod tim jedinim drvetom u dotičnoj kotlini. To je odista jekiin koji premašuje iman. To je jekiin žene koja živi između planina „Farana“ koje okružuju pustinju Arabijskog poluotoka.

  To je jekiin koji prevazilazi današnju zaokupljenost hranom i pićem koji su neophodni? Jekiin koji prevazilazi zaokupljenost planiranja života i potrebama: stana, kuće, namještaja, uspjeha, stalnog posla, ušteđevine. Prisjetimo se da Hadžera, r.a., dolazi iz Šama, u kojem je imala kuću. A prije Šama živjela je u Egiptu uređenim gradskim životom. Pa gdje je to došla, u kotlinu bez civilizacije, u pustinju? To samo može izdržati osoba odgajana u jekiinu, poučavana u kući Ibrahima a.s. Naša majka Hadžera r.a. tu situaciju opisuje riječima: “Dakle, neće nas zanemariti”.

  Odlazak s ovog svijeta je veliki ibret. Smrt je zaista blizu. Zato, čim nastupi vrijeme namaza, skoči, požuri, odazovi se Allahu, odazovi se pozivu mujezina, odazovi se na namaz, i požuri na spas. Jedan čovjek je rekao da će od sutra početi klanjati a danas je eto, umro.

   Na dženazi i po dženazi ima puno pouka. Umjesto da se sa ovih skupova vrate kući puni ibreta, te da nakon bilo čije smrti, još više budu pobožniji i bogobojazniji, mnogi naši muslimani dženazu shvate kao priliku za susrete, razgovor, sklapanju poslova, za razonodu. Po dženazi svrate na ,obred čašćenja', gdje se obavezno štogod pojede i popije, ,pred dušu umrlog'. Često to bude neka lokalna kafana ili kuća umrlog. Napravi se podobar trošak porodici, ne računajući druge troškove.

 Odgađanje odlaska na hadž onih koji imaju sve uslove za hadž je veliki ibret. Upamtimo, kada nas Allah pozove sebi u goste, da posjetimo Ka'bu, znajmo da nam time Allah želi da ukaže svoju ljubav i svoju milost. Čim osjetimo poziv u srcu nastojmo da mu se odazovemo. Ne čekajmo starost, ne čekajmo penziju, ne čekajmo neka bolja vremena.

 Sudbine prošlih naroda možemo pročitati u suhufima Ibrahimovim i Musaovima a.s.: „Ovo doista ima u davnašnjim listovima (sahifama), listovima Ibrahimovim i Musa'ovim.“(El-E'ala, 18-19)

Ebu Zerr, r.a. je upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: „Kakve su bile Sahife Ibrahimove, a.s.?“  Poslanik mu odgovori: „Većina toga su bili pouke, savjeti i opomene…(od toga je): “O silniče i zaneseni vladaru, Ja te nisam poslao da sakupljaš i gomilaš dunjalučke blagodati, nego sam te poslao da odvratiš od Mene dovu onoga kome je učinjena nepravda, jer Ja takvu dovu ne odbijam, pa makar bila upućena od kafira-nevjernika.

  Svaki pametan čovjek, ako je svjestan svoje situacije, treba da rasporedi svoje vrijeme; pa da odredi vrijeme kada će se obraćati svome Gospodaru, vrijeme kada će sviđati račun sam sa sobom, vrijeme kada će razmišljati o Allahovom, dž.š. stvaranju, vrijeme kada će se posvetiti svojim potrebama, jelu i piću. Svaki pametan čovjek neće putovati osim zbog troje: priprema za onaj svijet, ili zbog kućnih potrepština neophodnih za život, ili zbog užitka u onome što nije haram-zabranjeno.

  Svaki pametan čovjek mora biti svjestan vremena u kojem živi, voditi računa o svom poslu, čuvati svoj jezik, jer ko bude računao da je njegov govor od djela za koja će biti pitan, malo će govoriti o onome što ga se ne tiče.“
Tada Ebu Zerr, r.a. upita: „A kakve su bile Sahife Musa'ove, a.s.?“

  Allahov Poslanik, s.a.v.s. mu odgovori: „Sve su to bili savjeti iz kojih se uzimaju pouke. …(od tih pouka su): ,,Čudim se onome ko sigurno zna da će umrijeti a i dalje se veseli. Čudim se onome ko je potpuno ubijeđen da postoji džehennemska vatra a i dalje se smije. Čudim se onome ko vjeruje u Allahovo određenje (kader) a tome se protivi. Čudim se onome ko vidi dunjaluk i njegovu promjenljivost sa ljudima pa i pored toga u tome nalazi smiraj. Čudim se onome ko je čvrsto ubijeđen da će sutra polagati račun a za to se ne priprema.''

  Iz života Poslanika, pobožnjaka i mudraca možemo izvući pouku-ibret:

„Nuh, a.s, samo je jednom pozvao životinje i sve su se odjednom ukrcale u lađu spasa, dok je narod svoj pozivao 950 godina a oni izabraše da se utope u kufru.“

  Jedan od dobrih ljudi pred smrt je zaplakao, pa kad su ga upitali, zašto plače, on im je odgovorio: “Plačem, jer će muslimani da poste a ja neću moći, muslimani će da zikr čine a ja neću biti u stanju, muslimani će namaz da klanjaju a ja opet neću moći.“

  Imam Buhari je u svom djelu Edebu-l-mufred zabilježio divnu predaju o tome kako se čuveni ashab Ebu Hurejre, r.a., ophodio prema svojoj majci….

  Kad god bi Ebu Hurejre, r.a., izašao iz svoje kuće, došao bi do vrata kuće u kojoj je živjela njegova majka i pozvao bi je blagim glasom: ”Majčice moja!” I nazvao joj selam. Ona bi mu uzvratila: ”Sinčiću moj! Neka je i na tebe Allahov selam, rahmet i berićet!”

  Tada bi joj Ebu Hurejre, r.a., rekao: ”Majčice, neka ti se Allah smiluje kao što si se ti meni smilovala i odgajala me kada sam bio mali!”.

  Majka bi mu odvratila: ”Neka se Allah smiluje tebi, kao što ti meni činiš dobro u mojoj starosti!” Kada god bi se ovaj ashab vraćao kući, postupao bi na isti način, ponovo nazivajući selam majci i ponovo doveći za nju.

  Dova

  Gospodaru naš, oprosti nam grijehe, primi dobra  djela i budi nam Milostiv na Sudnjem danu. Amin!

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul-Buhari.

 Nijaz Salkić