MIMBERA – ZEKAT I SADEKATU-L-FITR

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

قَدْ أَفْلَحَ مَن تَزَكَّىٰ' وَذَكَرَ اسْمَ رَبِّهِ فَصَلَّىٰ
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

      Neka je hvala Allahu Milostivom koji nas je počastio Kur'anom čije objavljivanje je započelo u mjesecu ramazanu za kojeg je On rekao: „Mjesec ramazan, sišao je u njemu Kur'an. Salavat i selam šaljemo onome koji je rekao da je post štit od svake nedaće i belaja.

       Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 11. ramazan 1434. ili 19. juli 2013. godine.  U 9 suri   Et - Tevbe  / Pokajanje, u 103. ajetu Allah, dž. š., kaže: 

خُذْ مِنْ أَمْوَالِهِمْ صَدَقَةً تُطَهِّرُهُمْ وَتُزَكِّيهِم بِهَا وَصَلِّ عَلَيْهِمْ ۖ إِنَّ صَلَاتَكَ سَكَنٌ لَّهُمْ ۗ وَاللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٌ.

"Uzmi od dobara njihovih zekat, da ih njime očistiš i blagoslovljenim ih učiniš, i pomoli se za njih, molitva tvoja će ih sigurno smiriti. - a Allah sve čuje i sve zna." (Et-Tevbe, 103.)  

Znajmo da je post u ramazanu najviši nivo pobožnosti, baš kao što je zekat gornja moralna stepenica. Nema napretka pojedinca i sreće  u zajednici bez pobožnih pojedinaca i dosljednosti zajednice u sprovođenju davanja zekata. Mi smo ummet koji se povezuje malterom: šehadeta, namaza posta, zekata, hadža‍, sadekatu'l-fitra, džema’ata i kurbana. U ramazanu govorimo o sadakatu-l-fitr koji je propisan 2. god. po Hidžri, iste godine kada je propisan i ramazanski post. Ovaj propis je namijenjen za postače koji u toku ramazana naprave manje prekršaje posteći, a odnoose se na  bespotreban i bestidan govor. Svakako da je obaveza postača tokom posta da sačuva jezik i ostale organe. Ipak je teško postaču ukoljenčit jezik, zastrijeti svoje oči da ne gledaju haram i začepiti uši da ne slušaju pokuđeno. Sadekatu-l- fitr je program za čišćenje virusa koji se tokom ramazana natalože u naš post. Abdullah Ibni Abas r.a., kaže: "Allahov Poslanik s.a.v.s., je u obavezu stavio izdvajanje sadekatul-fitra, kako bi nam očistio post od ružnih riječi i postupaka, i kako bi se siromasi mogli nahraniti.

Svi koji u duhu Kur’ana imaju pravo primiti zekat mogu primiti i sadekatu-l- fitr-vitre. Uzvišeni Allah dž.š. je jasno odredio kojim se korisnicima može dati zekat i ko ima pravo na njega. Nije ga dozvoljeno dati mimo toga nekom drugom. Allah dž.š. kaže: “Zekat pripada samo siromasima i nevoljnicima, i onima koji ga sakupljaju, i onima čija srca treba pridobiti, i za otkup iz ropstva, i prezaduženima, i u svrhe na Allahovom putu, i putniku-namjerniku. Allah je odredio tako! - A Allah sve zna i mudar je.” (Sura Et-Tevbe, 60)

Siromasi se spominju kao fuqara'-siromasi. To su oni koji nemaju imovine u iznosu jednog nisaba, i čija se imovina ne može oplemeniti i (po)rasti.

Nevoljnici su označeni riječju miskin mn. mesakin, a označava osobe koje nemaju nikakvu imovinu. Oni koji su u lošijem stanju od siromaha. Allah dž.š. kaže “ili ubogoga nevoljnika” (Sura El-Beled, 16.) Označava osobe koje borave na prašnjavoj zemlji zbog velikog siromaštva i žive u oskudici i neimaštini. To su oni koji imaju potrebu da traže od drugih za neophodnu hranu i odjeću. Dozvoljeno im je tražiti i primati pomoć, ako nisu u stanju da rade i  zarade. U Muslimovom Sahihu se navodi hadis koji prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Poslanik a.s. rekao: “Ko od svijeta traži milostinju, a nije u velikoj potrebi već da bi zgrtao novac, taj traži vatru.”  Dozvoljeno je siromahu, onome ko je u velikoj potrebi i bijedniku, da uzme ono što mu se daje, bez traženja i pohlepe za imovinom. U hadisu kojeg prenosi Omer r.a. se navodi: "Poslanik a.s. bi mi dao neki poklon, a ja bih mu rekao: Daj to nekome ko je siromašniji od mene. On je na to rekao: “Ako ti dođe nešto od ovakvog dobra, ti to slobodno uzmi, bez žudnje za tim i bez traženja. A ako ti ne dođe, pa nemoj se time zamarati i za tim žuditi.” (Buharijin Sahih, O zekatu,). Nekada može biti nevoljnik onaj koji ne traži milostinju od ljudi zbog dostojanstva.

Oni koji skupljaju zekat: To su aktivisti koji rade na skupljanju zekata i koji ga dostavljaju korisnicima. Uslov je da ih angažuje odgovorna služba. Svakom pojedincu koji skuplja zekat daje se naknada za njegov angažman, onoliko koliko mu je potrebno, uzimajući u obzir sredinu. Onome ko se angažuje na skupljanju zekata siromasima na dobrovljnoj osnovi nije dozvoljeno da uzme za sebe bilo šta od onoga što je prikupio, jer je on svoj angažman ustupio bez naknade, pa nema pravo na nju. Isti je naprimjer slučaj s onima koji se ponude da izgrade džamiju i da je održavaju.

Oni čija srca treba pridobiti: Nekada ih je bilo tri grupe: Prva grupa su nevjernici kojima je Poslanik a.s. davao iz zekata da bi njihova srca pridobio za islam. Druga grupa su oni kojima je Poslanik a.s. davao kako bi spriječio njihovo zlo. Treća grupa su oni koji su primili islam, ali je njihova privrženost bila slaba, pa je tako htio da ih pridobije da bi se učvrstili u islamu.
Za otkup iz ropstva: To su oni robovi koji se dogovore sa svojim vlasnicima da će im dati određeni dio novca, a da će ih oni zauzvrat osloboditi i pustiti. Allahove dž.š. riječi za otkup iz ropstva znače oslobađanje od okova ropstva i potčinjenosti drugom čovjeku. Islam je preporučio i propisao da se jedan iznos izdvaja za oslobađanje robova.

Prezaduženi su oni koji nemaju imovine u visini jednog nisaba, mimo sredstava koje je pozajmio. Dati zekat ovakvoj osobi je preče nego siromašnoj, koja nije zadužena, jer je ovakva osoba u većoj potrebi.

U svrhe na Allahovom putu: Na Allahovom putu (ova kategorija ima dosta podkategorija) je onaj ko se bori, a ne posjeduje nikakva sredstva zbog udaljenosti od kuće i siromaštva. Ima shvatanja da je u ovoj kategoriji i hadžija koji je ostao bez sredstava i nema kontakta sa rodbinom, ili da je to i onaj ko se u potunosti posvetio izučavanju korisnih islamskih nauka. Ima shvatanja da "u svrhe na Allahovom putu" spada svako onaj ko obavlja neku aktivnost čiji je cilj ostvariti pokornost Allahu dž.š., ako je siromašan i bez sredstava. (Reddul-muhtar, II/61)

Putniku-namjerniku: To je svako ko ima sredstava, ali nisu uz njega, bez obzira na to da li bio u tuđoj ili svojoj zemlji, ili onaj ko je pozajmio nekome novce, ali ne može da dođe do njih, ili nije prošao rok za njihovo vraćanje. Isti tretman ima svaki onaj ko ne može doći do svojih sredstava, po bilo kom osnovu, makar se i nalazio u svojoj zemlji. Ovdje je presudna potreba da bi se imalo pravo na zekat, a ona je evidentna. Osoba je uistinu siromašna, iako je formalno materijalno situirana. Važno je napomenuti da putniku nije dozvoljeno da uzme iz zekata više nego što mu je potrebno, za razliku od siromaha kojem je dozvoljeno da uzme više od njegove potrebe. Ako putnik može pozajmiti novac, to je bolje uraditi, ali to mu nije obaveza zbog činjenice da se može desiti da bude finansijski nesposoban da vrati pozajmicu. On je u istoj ravni kao siromah koji se obogati i koji je imao imovine koja mu je došla na ime zekata. On ne mora tu preostalu imovinu dati u dobrotvorne svrhe. (Reddul-muhtar, II/62)

Zekat se ne daje umno poremećenoj osobi. Dati sadaku učenom siromašnom čovjeku je bolje nego je dati neukom siromahu.

Sadekatu-l- fitr- vitre kao i zekat ne može se dati rodbini u uzlazno-silaznoj liniji. VITRE se ne mogu dati: djedu, neni, ocu, majci, sinu ili kćerci kao ni unučadi svojoj. Ali može se dati po bočnoj liniji rodbinstva kao sto su: braća, sestre i njihova djeca, amidže dajdže, tetke itd. Uslov je da spadaju u kategoriju po Šeriatu osoba koje su potrebne pomoci i davanja sadake. Prioritet treba da budu dobri i pobozni muslimani i muslimanke.

Čovjek će dati za sebe i za svoju malojetnu djecu. Ako djeca imaju vlastitu imovinu, onda će staratelj dati iz njihove imovine Tim davanjem zadužena je i žena. Muž nije dužan dati za svoju ženu, već je ona dužna to učiniti iz svoje imovine ako je ima. Neće roditelj dati za svoju odraslu djecu.

Kategorija davanja Zekata ,fi sebilillahi-na Allahovom putu ' u praksi muslimana na Balkanu se koristi već dugi niz  godina za potrebe Islamske zajednice. Ova praksa već postoji gotovo pola stoljeća, još od 70. -tih godina prošlog stoljeća, od kada je Husein ef. Đozo zajedno sa ondašnjim rukovodstvom IZ afirmirao izvornu islamsku praksu prikupljanja zekata u zajednički fond Bejtul-mal, iz kojega se finansiraju kategorije osoba predviđene kur'anskim ajetom o raspodjeli sredstava zekata, a prema prioritetima koje određuje aktualna islamska vlast. Prema propisu u našem mezhebu, korisnici "vitara" su iste kategorije kao i korisnici zekata, pa se i na "vitre", analogno zekatu, primjenjuje isti propis o načinu ukupljanja i raspodjeli. Institucionalno rješavanje ovog pitanja je u skladu s duhom i slovom Kur'ana, jer je Uzvišeni Allah naredio Poslaniku a.s. da organizira prikupljanje zekata: "Uzmi iz njihove imovine zekat da ih njime očistiš i blagoslovljenim učiniš!", što je on i učinio. Takođe, ovakva praksa je u skladu s načelom "općeg interesa" Zajednice, koji je pomoćni izvor islamskog prava, a kojega definiraju njeni nadležni organi na čelu sa vrhovnim poglavarem. Islamski učenjaci složili su se u tome, da, ako prođe vrijeme davanja sadakatu-l-fitra, ostaje obaveza da se to izmiri bilo kada do kraja života.

Dova

      Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj nam da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu.

     Molimo Allaha dž.s. da naš POST, ZEKAT, VITRE i ostala naša dobra djela primi i ukabuli, i da od njih vidimo fajdu kada nam bude najpotrebnije. Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podnijeti. Počasti nas u Džennetu, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!  (Amin)

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Dr. Šukrija Ramić, Dr. Šefik Kurdić, Propisi o zekatu (Autor: Abdul-Hamid Mahmud Tuhmaz)

Nijaz Salkić