الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ
وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ
لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ
سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ
فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ
أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا
وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ
الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه.
وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا
منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة
والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا
أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا
والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
خُذِ الْعَفْوَ وَأْمُرْ بِالْعُرْفِ وَأَعْرِضْ عَنِ الْجَاهِلِينَ
صدق الله العظيم
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog,
Samilosnog!
Neka
je hvala Allahu Milostivom koji nas je počastio Kur'anom čije objavljivanje je
započelo u mjesecu ramazanu za kojeg je On rekao: „Mjesec ramazan, sišao je u
njemu Kur'an. Salavat i selam šaljemo onome koji je rekao da je post štit od
svake nedaće i belaja.
Dragi brate i poštovana sestro, danas je
petak 04. ramazan 1434. ili 12. juli 2013. godine. U 17 suri
El - Bekare / Krava, u 183. ajetu Allah, dž. š.,
kaže:
يَا
أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا كُتِبَ عَلَيْكُمُ الصِّيَامُ كَمَا كُتِبَ عَلَى
الَّذِينَ مِنْ قَبْلِكُمْ لَعَلَّكُمْ تَتَّقُونَ
Poslanik s.a.v.s. je jednom prilikom kazao: "Iman u vašim srcima se troši kao ova košulja za
vratom!" ovo su sveti dani u svetom mjesecu. Ovo je pravo
vrijeme za punjenje ispražnjenih imanskih baterija. Zato požurimo sa
obnavljanjem imana, praktikovanjem islama i izgrađivanjem ihsana. Dani posta su
baška prilika za duhovnu nadgradnju. Ko je htio, mogao je u svom životu
uvidjeti da je malo prijatelja a da su jedini pravi prijatelji, Allah, Poslanik
i mu'mini.
Sestre i
braćo draga, ovi divni i blagoslovljeni trenuci ramazana, darovani su nama
mu'minima. Znajmo da su mu'mini rijetka, vrijedna i odabrana sorta ljudi. Da je
to hak-istina uviđamo u ramazanu. Mu'mini se raspoznaju po postu, po dolasku na
džume, po redovnom i pobožnom odlasku na teravije, po ustajanju na sehur, po pozivanju
i odlasku na iftare, po džometluku-dijeljenju imetka… Ipak najjači ,brend'
vjernički je post. Jerbo post opečati čovjeka, zato što je post direk Islama. U
svakom islamskom direku ogleda se čovjek. Uzvišeni Allah je učinio ibadete raznovrsnima
kako bi iskušao Svoje robove; da li će izvršiti samo ono što se slaže sa
njihovom prirodom ili će činiti sve što Allah traži. Razmislimo li o ibadetima
poput namaza, zekata, posta ili pak hadždža, vidjećemo da su neki od njih
isključivo tjelesni, dok su drugi isključivo materijalni ibadeti, u kojima se žrtvuje
imetak, a neki su pak pomiješani tako da se ulaže tjelesni trud i materijalna
sredstva. Po dijeljenju se raspoznaje škrtac od plemenitog, jer možda je nekom
lahko klanjati stotinu rekata, ali, samo ga za novac ne pitaj. Drugom je opet
lahko dati novac ali mu je teško klanjati. Stoga je šerijat propisao različite
ibadete kako bi izašli na vidjelo iskreni Allahovi robovi a i oni koji slijede
svoje prohtjeve.
Ljudi-klanjači
smo se uvjerili da je namaz isključivo tjelesni ibadet, zekat je isključivo
materijalni ibadet, a hadždž je sastavljen od tjelesnog i materijalnog ibadeta.
Takav je i džihad na Allahovom putu, u njemu je sadržana tjelesna i materijalna
žrtva. Ponekad ibadet predstavlja suzdržavanje od onog što je čovjeku drago, a đahkad
iziskuje odricanje od onog što čovjek voli. Post je primjer suzdržavanja od
onog što je čovjeku drago, a zekat je primjer davanja onog što čovjek voli.
Imetak je drag čovjeku i neće ga dati osim za nešto što mu je najdraže od svega,
a to je Allahovo zadovoljstvo.
Mi trenutno
punimo i čistimo svoja srca postom za koga je Poslanik, s.a.v.s. je rekao: "Ko posti ramazan vjerujući u Allaha i nadajući se
Njegovoj nagradi biće mu oprošteni grijesi koje je počinio, a ko bude klanjao u
noći Lejletu-l-kadr vjerujući u Allaha i nadajući se Njegovoj nagradi biće mu
oprošteni grijesi koje je počinio." (Buharija i Muslim)
Na ovom svijetu radeći i sabirući svoju nafaku kucamo i otvaramo mnoga
vrata. Po Hadisu - sve ima svoja vrata, a vrata od ibadeta je post. Sve ima svoj
zekat, a zekat na tijelo je post. Postom se postiže zdravlje. Post je štit.
Pola strpljivosti je post. U postu nema pretvaranja-dvoličnosti. San onoga koji
posti je ibadet, šutnja mu se broji kao tespih, a dova prima. Nikad se nije
više govorilo, pisalo i raspravljalo o ramazanu i postu a manje u praksu
ramazan živio i sprovodio. Oni koji su razumjeli i shvatili ovaj ibadet poste a
mnogo je ,posmatrača' i kritičara među muslimanima koji ne poste, ne klanjaju i
koji i druge temelje islama zaobilaze. Post je farz-obaveza svakom zdravom,
punoljetnom i pametnom muslimanu.
Rekao je Uzvišeni Allah: "O vjernici!
Propisuje vam se post, kao što je propisan onima prije vas, da biste
bogobojazni bili." (El-Bekare, 183.)
Od Abdullaha ibn Omera, radijallahu anhuma, se prenosi
da je rekao: "Čuo
sam Allahovog poslanika, s.a.v.s., da je rekao: 'Islam
se temelji na pet stvari: svjedočenju da nema drugog boga osim Allaha i da je
Muhammed Allahov poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, obavljanju
hadždža i postu mjeseca ramazana.” (Buharija i Muslim)
Mi za svoje ponašanje volimo
iznalaziti opravdanja nesvjesno misleći da ćemo vječno živjeti. To činimo i kod
posta, a znajmo da nam i kod posta Uzvišeni Allah daje olakšice. Islam, svojom lahkoćom i plemenitošću, dozvoljava ostavljanje posta, da se
u toku godine naposti, sljedećim osobama: putniku, radniku na teškim fizičkim
poslovima, trudnici i dojilji, ukoliko se boji da će post naštetiti njoj ili
njenom djetetu, osobi koja nije u stanju postiti zbog starosti ili bolesti, dok
ženi u vrijeme menstruacije (hajza) ili nifasa nije dozvoljeno postiti, niti bi
joj post bio ispravan. Na drugoj
strani imamo ubijeđenih postača koji poste a olahko drže do propisa posta. Rekao je
Poslanik, s.a.v.s.: "Koliko
je postača koji od svog posta nemaju ništa osim gladi i žeđi..." (Ahmed
i Ibnu Madže, sahih)
Postaču je
jasno da se mora suzdržati od jela pića i polnog odnosa, međutim, postoje mnoge
druge stvari oko kojih smo u nedoumici da li nam kvare post ili ne. Postaču je
dozvoljeno ispirati usta i nos. Postaču je dozvoljeno, čak i kada ne uzima
abdest ili gusul, da izapire usta i nos, ali je zabranjeno da u tome pretjeruje
iz bojazni da se ne napije. Ukoliko je postač na mjestu gdje mora probati hranu,
kao na primjer kuhar kada želi da zna da li je hrana dovoljno slana, može
ispitati ukus hrane tako što će je staviti na jezik pazeći da nešto ne ode niz
grlo. Bezpotrebno probavanje hrane je pokuđeno, ali ne kvari post kao što ga ne
kvari ni ispiranje usta. Nema smetnje da se postač okupa radi rashlađivanja. Iz
Hadisa razabiremo da se Poslanik, s.a.v.s., kupao za vrijeme posta, a ashabi su
gledali Poslanika, s.a.v.s., kako sipa na glavu vodu dok je postio kako bi time
ublažio vrućinu ili žeđ. Kapi za oko, uho ili nos, materija koje se unose u
tijelo putem kože poput kreme, kao što ni kupanje ne kvari post. Medicinskog
pribora koji se unosi u tijelo radi pregleda, osim ako se unose u želudac pa uz
njih bude unešena tečnost. Injekcije koje se daju u kožu, mišiće ili vene
ukoliko nisu hranjive, poput infuzije. Ukoliko postač pojede ili popije iz
zaborava, ili ako mu prašina uđe u usta bez namjere, to mu neće pokvariti post.
Rekao je
Poslanik, s.a.v.s.: "Ko zaboravi, za
vrijeme posta, pa nešto pojede ili popije neka upotpuni post, njega je Allah
nahranio i napojio." (Buharija i Muslim) Sunnet
je požuriti sa iftarom, a sehur odgoditi, jer je Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
"Ljudi su u dobru sve dok požuruju sa
iftarom." (Buharija i Muslim) Musliman je obavezan kloniti se
gibeta, nemimeta, laži, svađe, prepiranja, lažnog svjedočenja, javnih i tajnih
grijeha u svim vremenima a naročito za vrijeme posta. Es-saimu
fi ibadetin ma lem jagtab muslimen ev' ju'zihi - ,,Postač
je svo vrijeme u ibadetu dok ne ogovori muslimana ili dok ga ne uznemiri.''
(Džamius-sagir) Rubbus-saimi lejse lehu min
sijamihi illel džu'u - ,,Ima postača
koji od svog posta imaju samo glad.'' (Ibni Madže) Iz ovog hadisa razumijemo da se mnogi iftare
ne vodeći računa o tome. Oni, naizgled, ne jedu, ne piju, - poste, ali po
ponašanju uopće ne liče na one koji poste. Ima mnogih onih koji su se iftarili,
a postiti nisu prestali. Nijet im je trajni post dušom. Takvi su se udaljili od
ružnih misli i osjećaja, i ne ponašaju se kako hoće, ne jedu i ne piju šta
hoće. Ovo je post spomenut u Hadisu: ,, Post je Moj,
i za njega Ja nagradu dajem.''
Vrijeme
posta treba ispuniti učenjem Kur'ana, zikrom i spominjanjem Allaha Uzvišenog
jer su ovo mubarek dani. Pomislimo bar jedanput na susret sa Allahom, pa neka
nam ovi ramazanski dani posluže da očistimo svoju dušu.
Dova
Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas
vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi
namazu u njemu. Ne daj nam da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu.
Gospodaru naš, omogući nam da oživimo mubarek mjesec ramazan
i pomozi nam u našim namjerama! (Amin)
ان الله يأمر
بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم
لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari
Ni komentarjev:
Objavite komentar