4. jul. 2014

MIMBERA - MI U RAMAZANU



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
شَهْرُ رَمَضَانَ الَّذِي أُنزِلَ فِيهِ الْقُرْآنُ هُدًى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَاتٍ مِّنَ الْهُدَىٰ وَالْفُرْقَانِ…. 
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji je čovjeka stvorio u najljepšem obliku, i koji ga je uzdigao iznad mnogih stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 07. ramazan 1435. ili 04. juli 2014. godine. Ovo je 35. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o noćima i draguljima ramazana a danas o odnosu do ramazana.

     Uzvišeni Allah u 2. suri El – Bekare/Krava, u 185. ajetu kazuje kada je počela objava Kur'ana a.š., pa veli:
   وَكُلُوا وَاشْرَبُوا حَتَّىٰ يَتَبَيَّنَ لَكُمُ الْخَيْطُ الْأَبْيَضُ مِنَ الْخَيْطِ الْأَسْوَدِ مِنَ الْفَجْرِ ۖ ثُمَّ أَتِمُّوا الصِّيَامَ إِلَىاللَّيْلِ ....
Jedite i pijte sve dok ne budete mogli razlikovati bijelu nit od crne niti zore; od tada postite sve do noći. …” (El-Bekare, 187)

     U dobrim starim vremenima ramazanski sehur i iftar, bili su događaji i doživljaji. Ko je držao do sebe ramazan je dočekivao k'o najrođenijeg svoga. Vjernici su žudili za teravijom, domove su mirisali iftarskom sofrom i imamskom mudrom besjedom. Svako je želio hodžu na iftaru. Doista, je imam bio cijenjen, u vjerničkoj kući rado viđen. Veliki džemati su muezina cijenili jer je sa imamom mukabelu učio, džemat na sehur budio i ezanom ftar najavljivao. Stari dobri Bošnjani su šparali za ramazan. Taj je običaj najbolje izražen riječima: „Po svu godi­nu treba ostavljati po krunu za kurbana, a po forintu za ramazana.“

    Danas ništa nije kao prije. Manje se priređuju iftari pod izgovorom, 'koga ću pozvati na iftar'?, ili, ,,kriza je ispraznila džepove''. Može se pouzdano kazati, rjeđe se klanja. Manje je one ramazanske 'vatrice' u očima i dječije imanske bezazlenosti u srcima. Malo je brate ahiretske a previše dunjalučke priče. Neki bi ramazan prebacili u zimski period. Evo jedne hikaje o tome šta su teškoće: Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri leptira. Čovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je makazice i razrezao čahuru. Leptir je s lahkoćom izašao, ali imao je krhko tijelo i smežurana krila.  Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se krila svakog trenutka otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažilo ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Uprkos svoj svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama čovjek nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila da bi kad se oslobodi čahure bio spreman za let. Ponekad su upravo poteškoće potreba u našem životu. Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka i nevolja, osakatio bi nas. Nikad ne bi mogli letjeti.

    Što se tiče nas u ramazanu danas, poslušajmo pionire islama, kako su njihova srca blistala od imana. Hišam b. 'Urve veli: «Moj otac naređivao je djeci namaz čim su počela raspoznavati i razlikovati stvari a post kada su ga mogli izvršiti!».

    Eh, onda mi na um padnu svi ti naši momci i djevojke, puni snage i mladosti, koji bez imalo ustručavanja u po bijela dana duhane pred kućom, u čaršiji, nažalost, često se mogu vidjeti da i alkohol konzumiraju. Više nema pravila, da se prvo akšam klanja pa onda večera, sad je pravilo, prvo budi u gradu po kafićima 5-6 sahata, jedi u gradu a onda dođi pod „gasom“ kući i spavaj sutra do podne. Nekada su ljudi radili u tuđini po fabrikama i bauštelama. Govorili su, kada odu u penziju da će s veseljem uzeti štapić pa u džamiju. Milostivi Allahu, koliko li je tih djeda i nani što uveliko troše dočekane penzije a i dalje sjede po stanovima i kućama uz televiziju i kompjutere. Gdje se zagubi priča o pobožnom djedi, štapu i džamiji?

     Šta je to u nama da nemamo poštovanja do ramazana? Možda odgovor leži u (ne)pažnji prema svojoj djeci i ukućanima. Šta bi falilo da čestitamo našim najmlađima dolazak ramazana riječima: ”Sine moj… kćeri moja… čestitam ti dolazak mubarek mjeseca ramazana, Allah da ti olakša da ga provedeš u ibadetu i postu”.

    Prepišimo od naših prednika dokazanu metodiku odgoja djece: naučimo ih da ramazanske dane poste naizmjenično, da spajaju određene sate posta sa drugima, što se kod nas popularno naziva ”našivanje”, tako da dijete i ne primijeti da se omrsilo, da je prekinulo post i sl.

     Neka u porodici vlada takmičarski duh: u učenju Kur’ana, zikra, dijeljenju sadake, prvenstveno vezujući djecu za nagradu od Allaha, a potom za poklone sa naše strane. Buđenje na sehur, skupni odlazak na teravih namaz, učenje Kur’ana i naročito pripremanje iftara. Zašto da se ne pojasni vrijednost iftara, a potom da se natječemo u njegovom pripremanju? Djevojčice neka pomažu majkama u pripremanju iftara, a dječaci u njegovom serviranju. Zanimljiva je praksa iz jednog bosanskom gradića, mektepska djeca priređuju iftare i u svoju kuću pozivaju svoje mektepske drugare na iftar. Dok se ,iftarski krug', zaokruži, ramazan prođe u omladinskim kreativnostima, u upoznavanju i druženju.

    U ramazanu je najvažnije dati pripadajuću važnost klanjanju namaza u džematu: Prenosi se od Ubejja b. Ka'ba radijallahu anhu, da je rekao:

“Zaista se čovjeku, koji klanja za imamom sve dok ne završi, upiše nagrada klanjanja čitave noći.” (Ebu Davud)

     Dokazano je da je u zajednici bereket. Naučimo svoju djecu da sjede za postavljenom sofrom iščekujući vrijeme ezana i iftara kao da su i sami postili /ako ne poste/. U ramazanu ih naučimo kratkim surama, dovama i zikrovima koje će, sa zadovoljstvom učiti u toku ramazana u nadi da će im to postat navika i nakon bajrama.

   Velika je greška djecu pustiti bez nadzora. Nije lijepo da za vrijeme iftara, iftarske dove, teravije i sehura, djecu puštamo pred televizorom ili u igricama jer će nam oni na Sudnjem danu biti svjedoci za nas ili protiv nas, a taj dan je doista veoma blizu!

   Pazimo na čistoću svoga posta. Ebu Hurejre, r.a, prenosi hadis u kojem Vjerovjesnik, s.a.v.s, kaže: «Koliko je onih koji poste, a od svog posta imaju samo glad i žed!».

    Neki islamski učenjaci smatraju da se to odnosi na iftar haramom, drugi da je to suzdržavanje od halal hrane, a treći smatraju da se to odnosi na dopuštanje organima tijela da čine izvjesne grijehe – dok osoba posti.
Na tu opasnost neki učenjaci upozorili su na zanimljiv način: «Koliko je postača koji jedu, a koliko je, opet, onih koji jedu – a postači su! Onaj koji jede, a postač je, to je osoba koja čuva svoje organe od grijeha, ali jede i pije, dok je postač – a jede, ona osoba koja gladuje i trpi žed, ali ne čuva svoje organe od grijeha!».

    Za čišćenje posta od nepotrebnog i bestidnog govora, potrebno je udijeliti sadekatu-l-fitr, baš kao što sehvi-sedždom neutraliziramo neke nedostatke prilikom obavljanja namaza. Veliki islamski učenjak Veki' b. el-Džerrah veli: «Sadakatu-l-fitr za ramazan isto je što i sehvi-sedžda za namaz. On nadomješta nedostatke u postu, kao što sehvi-sedžda nadomješta propuste u namazu!».

    Dova

    Allahu dragi, blagoslovi nam ramazan! Pomozi nas da ga ispostimo na ispravan način i da sve namaze u njemu na vakat obavimo! Učini da na njegovom kraju budemo u skupini onih koje si oslobodio džehennemske vatre!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, kultura ponašanja za vrijeme ramazana,Mr. Osman Smajlović, Ramazan i nasi najmladji, Saudin Cokoja.

Ni komentarjev:

Objavite komentar