MIMBERA - ZEKAT I SADEKATUL FITR U NAS

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه . إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.

قال الله تعالى فى كتابه الكريم:

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ                                     

وَأَقَامَ الصَّلَاةَ وَآتَى الزَّكَاةَ وَالْمُوفُونَ بِعَهْدِهِمْ إِذَا عَاهَدُوا. 

صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!                 

Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Neka su salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.

  A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 02.06.2017. / 07. ramazan 1438. godine. Ovo je 34. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Ramazan-mjesec duhovnosti', a današnja je, ,Zekat i sadekatul fitr u nas.'

 Cijenjeni  džemaate!    

Rekao je Uzvišeni Allah: ... i koji namaz obavljaju i zekat daju, i koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju, …''. (El-Bekare,177)

Znajmo da je obveznik zekata: 1) musliman, 2) da je pametan, 3) da je punoljetan, 4) da ima određenu količinu (nisab) novca, zlata ili srebra — u kakvom bilo obliku, ma u čemu — ili druge imovine koja raste i razvija se, npr. trgovačke robe i žive stoke za rasplod. Ako je novac, zlato ili srebro, odnosno rečena imovina kod dotičnog pregodinila i ako taj nema na sebi duga koji bi, kad bi ga isplatio, okrnjio spomenutu količinu koju zovemo nisabom ili bi je posve nestalo. Ta količina (nisab) kod zlata iznosi 20 miskala (miskal = 4,58 g, 20 miskala = 91,60 g) kod srebra 200 drama (dram = 3,21 g, 200 drama ja 641,5 g srebra). Kod robe za trgovinu, te novca od papira i metalnog osim od zlata i srebra je onoliko koliko vrijedi 200 drama srebra u novcu. Kod žive stoke; kod goveda 30 komada, kod sitne stoke 40 komada.

Nisu dužni davati zekat: ludi, onaj koji nema od spomenutih imovina punog nisaba, onaj s drugom vrstom imovine, npr. zemlje i kuća, ne znam koliko, onaj u koga određena količina spomenutih imovina nije još pregodinila, onaj koji je dužan toliko da bi mu sva ta imovina otišla za dug kad bi ga isplatio, ili mu ne bi ostalo bar toliko koliko bi iznio nisab.

Zekat na dug

Zekat se mora davati i na dug koji neko ima kod drugih osoba ali tek onda kada se taj dug naplati. Da li dužnost davanja nastaje kad se sav dug naplati ili samo jedan njegov dio, da li se mora dati i za prijašnje godine dok se nije ništa naplatilo od duga, — pri rješavanju tih pitanja valja znati slijedeće: Kod pojma »dug« razlikujemo tri vrste: »jaki dug«, »srednji dug« i »slabi dug«. »Jaki dug« je onaj što ga dužnik duguje za zajam ili trgovačku robu koju je odnio na veresiju. »Srednji dug« je onaj što ga dužnik duguje za drugu kakvu imovinu, npr. kupio neko vola ili konja od težaka, dakle ne od trgovca, ili kupio.od netrgovca njegove polovne haljine, kupio nečiju kuću za stanovanje itd. »Slabi dug« je onaj koji proizlazi iz obaveza koje nemaju veze sa zamjenom za neku imovinu, kao npr. dužni mehr puštenici ili udovici koji one naplate, ili kad neko odbije da po oporuci nekog čovjeka primi neku svotu novca.

Kod »jakog duga« mora se platiti zekat i za prijašnje godine dok je ležao dug kod dužnika, ali tek kad primi jednu petinu nisaba, odakle treba dati dva i po postotka, tj. četrdeseti dio. To mora učiniti ako je dug njegov kod osobe koja ga ne poriče, pa makar ta osoba bila sudski proglašena raspikućom, ili čak i poriče ali zajmodavac može dokazati da mu je dotični dužan.

Za »srednji dug« se ne mora dati zekat dok se ne primi koliko iznosi cijeli nisab. Da li će dati na njega j za prijašnje godine ili ne, o tom postoje dva mišljenja koja se osnivaju na dvije verzije, izvora (rivajeta). Jedno je mišljenje da treba i za prijašnje godine (to mišljenje zastupa više učenjaka), a drugo je da ne treba (neki tako drže).

Za »slabi dug« također se ne mora dati zekat dok se ne primi kolik cio nisab, i to pošto prođe godina dana po primitku.

Ova mišljenja su našeg imama Ebu Hanife, dok njegovi učenici Ebu Jusuf i Muhamed zahtijevaju da se dadne zekat na svaki dug bez razlike, čim se koliko bilo naplati, i to četrdeseti dio od naplaćenog iznosa.

Da bude zekat valjan i da se čovjek oduži dajući zekat, potrebno je namjeru izraziti (nijjet učiniti) bilo pri davanju nekome, ili pri izdvajanju ili odbrajanju iz svoje imovine. Onaj kome se daje ne mora znati da je to zekat, pa čak kad bi mu rekao da je to poklon ili zajam, a ovamo zanijetio da je zekat, moglo bi to vrijediti kao zekat. Zbog ovoga uvjeta o nijjetu ne može se dužnik osloboditi duga time da mu ga odbiješ u ime zekata.
Zekat na 'mrtvo' blago

Pod mrtvim blagom se ovdje misli zlato i srebro u kom bilo obliku, te novac, ma koji bio, i roba za trgovinu, ma kakva bila (žito, brašno, druge životne namirnice, mehka, sitna, živa roba itd.).

Na zlato i srebro daje se zekat (kao i na sve zlatne i srebrene stvari) ako imadne zlata 20 miskala = 91,60 g, a srebra 200 drama = 641,5 g, i to četrdeseti dio od njih. Na zlato i srebro ispod spomenute količine ne daje se zekat.

Na novac od papira i metalni osim zlatnog kao i na robu za trgovinu se daje zekat ako iznosi svotu, odnosno vrijednost od 200 drama = 641,5 g srebra, i to 2,5»/» od vrijednosti toga.

Ko od pomenutih imovina nema nijedne toliko da bi vrijedila sama koliko je nisab, ali od svih imade vrijednost koliko je 91,60 g zlata ili 641,5 g srebra dužan je dati zekat, i to 2,5%.

Pri procjenjivanju zlata, srebra ili robe, kad neko hoće da daje na njih zekat u novcu ili kakvoj drugoj robi — što je dozvoljeno — treba uzeti u obzir tada postojeću vrijednost, tj. kad se daje (prema Ebu Jusufu i Muhamedu), ili u vrijeme kada je bio dužan dati (prema Ebu Hanifi), a ne onu vrijednost koju je to blago imalo u doba kada ga je nabavljao.

Ono što nije od čista zlata ili srebra, ali je u sastavu njegovu više zlata ili srebra nego druge primjese, smatra se kao od čista zlata ili srebra. Ako je pak više primjese, smatra se da nije od zlata ili srebra, pa zekat na to ne treba davati, osim ako spada u robu za trgovinu.

Na biser i dragulje nema zekata, osim ako su za trgovinu. Ako nisab na početku i svršetku godine bude čitav, zekat se mora dati makar se nisab tokom godine i krnjio.

U slučaju da bi po izmaku godine propala imovina nekim slučajem, onda otpada i zekat, a ako bi propao samo jedan dio imovine, razmjerno tome otpalo bi i zekata. Zekat se može dati za više godina unaprijed.
Ko su korisnici Zekata?

Zekat se daje muslimanu ili muslimanki koji su siromašni, tj. nemaju ništa ili imaju ali nemaju ni od čega suvišne imovine toliko koliko bi izašao nisab.

Može se dati i zdravu siromahu koji ima i svoje zarade. Ne može se dati nemuslimanu i imućnu čovjeku, a kao takav smatra se svaki čovjek koji ima koje bilo imovine u vrijednosti nisaba, ako to nije za ličnu upotrebu. (Imati npr. dva tri odijela za razno doba godine, jahaćeg ih' tovarnog konja, kravu za mužu, volove za oranje težaku — sve je to za ličnu upotrebu*).

 Čovjek koji ima takvih nekretnina: kuću za iznajmljivanje, dućan, bašču ili njivu, ali njihov dohodak ne može podmirivati potrebe njegove i njegovih ukućana, ne smatra se imućnim, pa mu se može dati zekat (po imamu Muhamedu, dok Ebu Hanife i Ebu Jusuf drže da ne može).

Ne može'se zekat dati ni malom djetetu imućna čovjeka, dok velikom može ako nema svog vlastitog imetka. Ne može se dati ni svojoj uzlaznoj ni silaznoj rodbini (roditeljima, roditeljima roditelja, sinovima, kćerima, makar za siromaha udatim, unucima, unukama itd.).

Ko bi dao zekat nekom za koga je mislio da je siromašan, pa doznao poslije da nije, neće mu trebati ponovo davati.

Zaključna riječ o Zekatu

Za sve što ima čovjek, na prvom mjestu treba da je zahvalan Svevišnjem Bogu dž. š. koji mu je dao uvjete, najprije snagu i pamet, za rad i sticanje svoje imovine i tako mu omogućio da postane imućan.

Mnogim je tako   Bog dao sreću pa su imućni, dok drugi i pored svih nastojanja ostadoše oskudni. Neki bi opet radili ali im nedostaje sposobnost i prirodni dar, vještina, drugima zdravlje i snaga. Zato je Allah dž. š. naredio imućnim da od svoje imovine, i to samo od one koja raste i povećava se, podijele jedan neznatan dio — 2,5% — jednom u godini siromasima (od žive stoke za rasplod i robe za trgovinu, kao i od one koja je stvorena za to, kao novac, zlato i srebro. Ako ih vlasnik ne stavlja u promet da rastu, sam je kriv).

Dajući uredno zekat čovjek se odužuje Bogu dž. š., ispunjava Njegovu veliku zapovijed i zahvaljuje Mu se na blagodatima koje mu je On podijelio, a tako postaje dostojan i dalje Njegove naklonosti i milosti. Davanjem zekata čovjek pokazuje plemenitost svoje duše i njezinu čistoću od pogane i mrske škrtosti. Pomoći bijedniku i nevoljniku, te otrti sirotinjsku suzu — a to se čini baš zekatom — to je Bogu vrlo ugodno djelo i vrlo velika stvar kod Njega, za koju će On obilno nagraditi one koji daju zekat.

Zekat treba davati draga srca, javno ili tajno, a tajno je još bolje, kako kaže uzvišeni Kur'an (In tubdussadekati, feni-imma hi, ve in tuhfuha ve tu'tuhel-fukarae fehuve haj-run lekum ve jukeffiru ankun sejjiatikum = »Ako razne sadake — zekat i drugo — uzdajete otvoreno, vrlo je lijepo, a ako ih tajno dijelite siromasima, to vam je još bolje i jedan dio grijeha će vam saprati«.

Kad dajemo sadaku — zekat i ostalo — treba da tražimo one koji su dobri i ispravni vjernici i od kojih dini--Islamu ima korist kao i one koji na prvi pogled ne izgledaju siromašni a u istinu jesu i pomoć im je potrebna.

Sadekatul Fitr

 Svakom imućnom muslimanu vadžib je dati bajramsku sadaku ili sadaku za svršetak posta, zvanu sadekai-fitr. Ona se daje za se i za svoju malu siromašnu djecu. Za odraslu (zrelu) djecu i za malu imućnu, ne mora se dati. Sadekai-fitr mora dati i onaj koji — s razlogom ili bez njega — nije postio ramazana.

Sadekai-fitr se daje onim kojima se daje i zekat, a kome se ne može dati zekat ne može ni sadekai-fitr.

Danas je i islamska zajednica jedna od korisnica Sadekatul fitra i Zekata. Svake godine se štampaju blokovi na koje se prikuplja sadekatul fitr i Zekat za potrebe vjerskih škola, Fakulteta islamskih nauka i za potrebe opstoja i razvoja islamske zajednica koja nema potporu države za svoj opstoj i razvoj.

Sadekatu-l-fitr za 2017. godinu za Sloveniju, po osobi iznosi 10,00, 15,00 ili 20,00 eura. Nisab za redžeb, ša’ban i ramazan 1438. h. godine iznosi 3339,00 eura.

Dova

Molim Allaha Uzvišenog da nas u ramazanu grijeha rastereti, rahmet i magfiret podari, džem’atu što više približi, da jedni drugima sa osmijehom i čistoćom srca, duše i jezika prilazimo, sastajemo se i rastajemo.

  Molim Allaha, da nam ugradi poštovanje prema džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Da učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. I da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin! 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

 صدق الله العظيم

Literatura: Fikh-ul-ibadat, Muhamed Seid Serdarević

Nijaz Salkić