Kada mu drugi tovare zadatke i obaveze čovjek ponekad uzvikne dostaj' više a kada sam sebi trpa obaveze i teret, insan ponekad i prećera jer nema niučem kimeta. Slično je i sa čovjekom koji jednom ili dva puta dođe kući u Bosnu.
Na polasku 'dole' svašta se planira od poslova do zijareta i obilazaka rodbine i prijatelja. Od svega što insan isplanira samo se djelimično sve to realizira. Istinita je ona izreka »Čovjek snuje a Bog određuje«.
ZIJARET RODBINI I USPUTNI OBILASCI
Kraj jula se nazirao. Bostan je zajazio pijace a naši stari bi govorili kad se pojavi lubenišna kora da je ljeta kraj. Mi smo svaki dan koristili da pored redovnih poslova obiđemo što više poznanika i rodbine da ne bi kasnije zažalili. Zbilja, kad čovjek vaktom čuje crne habere o smrti poznanika i rođaka u duši ga zazebe i zaboli. Zato smo koristili svaki slobodan sahat i pored jake vreline da koga vidimo ili bar kahvu eglenušu s ljudima razmijenimo.
Jedan dan izabrasmo za zijaret još živoj rodbini rukovodeći se islamskim načelom: “Daj onome ko tebi ne da, obiđi onoga ko tebe ne obilazi i oprosti onome ko ti čini zulum”. Danas su se ljudi zarekli da neće jedni druge obilaziti zato što rodbina ne obilazi njih. Ja sam odlučio podmazati baglame na vratima svih svojih rođaka. Koje nisam ove rede obišao, obići ću ih inšaAllah kada budem ponovo bio u zavičaju. Posjetismo Abdulaha i njegovu hanumu u Brčkom. Ovu posjetu je zaslužila Abdulahova majka a moja tetka rahmetli Mejra, Allah joj se smilovao i grijehe oprostio. Za života svoga svu je rodbinu redovno zijaretila.
Obišli smo i jedinu živu tetku sa materine strane Fadilu koja je podobro ostarila u njenoj Palanci i ušla u 9-tu deceniju života.
Da se ne zaboravi staro ognjište moje majke i djevojačko prezimena Muratović posjetismo sina moje dajdžišne u Palanci.
Svratismo i kod moje tečišne Zekije i s njom kahvenisasmo ispred njene kuće u Palanci.
U Brnjiku nakon dužeg vremena vidjeh svog školskog jarana Kasima Husejnagića koji me pozva u svoje bijele dvore. Dočekaše nas kao što i prezime njegovo govori. Lijepo su se Kasim i njegova hanuma snašli. Velika kuća sa svim pratećim objektima rašehatila se u prostranoj avliji. Da se ljeti malo rashlade brojni unuci, djedo im je napravio veliki bazen za kupanje. Hvala Allahu da naši ljudi imaju.
Svratismo na kratko i kod bivšeg komšije Bahrije Arnautovića u Brnjiku.
Poeglenisasmo sa Mirsadom, mojom školskom jaranicom i njenom majkom Fadilom Kovačević u Vražićima.
Nisam zaboravio ni kovača Bahriju Arnautovića i njegove hanumu pa sam i s njima poeglenisao o starom vaktu u Vražićima.
Zanimljivost Vražića je da skoro svaka avlija ima bar po jednu smokvu i čuvarkuću na krovu.
Nastavićemo inšaAllah!
Ni komentarjev:
Objavite komentar