NARODNE UMOTVORINE

 Priredio: Nijaz SALKIĆ

BOJADŽIJA, TERZIJA I KADIJA

(Narodna pripovjetka)

 Jedan terzija (krojač) dođe nekom bojadžiji noseći punu vreću vune pa ga upita:

·                 Bi li ti meni mogao ovu vunu obojiti?

·                 Bih!

·                 Ali da mi obojiš tako da vuna ne bude ni zelena, ni crvena ni plava ni žuta ni pepeljusta ni crna ni smeđa...! I tu on nabroji sve boje.

Bojadžija je bio vrlo dosjetljiv čovjek pa videći da terzija zbija neku šalu s njegovim zanatom odgovori: da će on tu njegovu vunu obojiti baš kako on kaže t.j. obojiće je da ne bude ni crna ni žuta... itd.

·                 Ali – dometne bojadžija – nemoj mi dolaziti po vunu u ponedeljak, utorak, srijedu, četvrtak, petak, subotu i nedelju!

        Terzija pristane i preda vunu bojadžiji pa ode. On je držao da ne treba doći za sedmicu, a druge sedmice da će bojenje biti svršeno.

Kada je prošlo sedam dana, evo ti terzije:

·                 Je li vuna obojena? pita bojadžiju, a ovaj pita njega: - Koji je dan danas?

·                 Danas je ponedjeljak.

·                 Pa jesam li ti rekao da mi ponedjeljkom ne dolaziš!

·                 Pa prošao je onaj ponedjeljak, sad je drugi!

·                 Za to ne ću da znam, odgovara bojadžija, kad god je ponedjeljak, ne treba da dolaziš.

·                 Onda ću doći sutra: u utorak!

·                 Ne dolazi ni sjutra, ta znaš kako smo pogodili.

 Uvidi terzija kako je sklopio lošu pogodbu. Žao mu je bilo vune, stane se sa bojadžijom svađati i najposlije obojica dođoše pred kadiju da im sudi.

Pogodba je pogodba. Uvidje kadija da obojica imaju pravo, a jer su se posvađali treba da sud sudi. S toga ih kadija pozove neka se opet nagode jer je prva nagodba neizvršiva. - Bolje vam se je ponovo nagoditi no se po sudu goniti – savjetovao obojicu kadija, pa se onda okrenuo bojadžiji s pitanjem:

·                 Kad ćeš mu vunu obojiti?

·                 Nikad! Terzija traži da ne bude vuna ni crna, ni bijela, ni žuta itd. a to je nemoguće izvršiti. Pa pošto on i dalje ostaje kod te pogodbe to i ja ostajem kod svoje.

Kadija se okrene terziji s pitanjem:

·                 Pa kada ćeš ti doći do svoje vune?

·                 Nikad! Jer je bojadžija sve dane izbrojio.

Iza toga obojica pozvaše kadiju da im sudi po zakonu. Za to su i došli u sud i za to država plaća kadiju...

       Sad je morao kadija suditi. Otvori čitab, zaviri u stranicu zakonsku, nešto prouči a onda zovne dvojicu sluga pa im zapovjedi: neka odvedu parničare na jedan brijeg, tu neka ih dobro konopom svežu i stegnu tako da budu leđa okrenuta leđima, pa neka ih taka zavaljaju niz brijeg i ko bude na podnožju brijega gornji, taj dobija vunu.

      Nalog je bio izvršen.

Bojadžija i terzija, oba krupni ljudi, čvrsto su bili povezani i niz brzo otisnuti kao jedno klupko. U po brijega počne govoriti terzija bojadžiji: - Oboji vunu kako god hoćeš! - a bojadžija opet vikao terziji: - A i ti dođi kad god možeš!

      I tako govoreći jadan drugom i stenjući od pritiska sletiše na dno brijega te zavikaše u jedan glas: - Oslobodite nas konopa, nagodili smo se!

      A ta je nagodba bila i kadiji draga...

Husejn Đogo, Blace, Moravska banovina.

(iz časopisa »Novi Behar«. Sarajevo , 1938.)