Nejma Bosanca koji ne voli u Bosnu svratiti. Ko je blizu nekoliko puta, oni iz daljine žude da zavčaj vide makar jednom u godini dana. Istini za volju iz godine u godinu zagublja se razlog za zijaret rodnom topraku.
Ko nema roditelja i bližnjih svojih da ga raširenih ruku priželjkuju i iščekuju, haman i nema potrebe da silazi ili dolazi u rodni zavičaj. Nažalost i dole u Bosni i Hercegovini i vamo ljudi su se otuđili pa im je svejedno za drugog i drugačijeg. Sve je manje ahbabske i bratske eglene a sve više navratnanos priče i sikterisanja. Čemu to sve vodi Dragi Bog najbolje zna. Jedino mogu kazati da nije dobro.
Ove godine sam samo kratko bio u domaji. Da vam pričam zašto i kako možda i nije potrebe ove rede. Ako insan malo osluhne i razabjere, samo ćemu se kazati. Uhavizati nije teško samo treba gledati, čitati i osluškivati.
Da je lahak ovaj vakat, nije brate. Evo ramazan se prikučio pa sam svoju fameliju i akrane zijaret činio. Svratismo i do bijele kule u Gradačcu a ne mašismo i kraljevski grad u Srebreniku.
Domaja Bosna i Hercegovina je lijepa samo da nam se narave i raspoloženja poprave i da se privreda otkorepi konačno.
Upamet!
Ni komentarjev:
Objavite komentar