Seljak ore i pjeva
Haj, Garo, Maco! Hajte dobra moja!
Orimo, patimo – kad druge nije….
Prignimo smjerno leđa svoja
Jer sudba vrh nas bićem se smije.
Rođeni mi smo za patnju za hljebom
Radosti za nas dječije su priče.
Sudbina hoće da pod ovim nebom
Na žulju jednih drugim radost niče.
Haj, Garo, Maco! Sve sile napnimo,
Brazdajmo ovu jalovu grudu,
Zasijmo žita i s bolom sapnimo
Saznanje da muke su nam zaludu…
Uvijek je isto: Krv ćemo proliti…
Niz ove brazde, slomiti uda.
Kad dođe suša strahovat, moliti
Kap kiše samo. I najzad od truda
Sveg tog neće koristi nam biti
Jer golem dug je i tište mjenice
I prije neg'o počne zrnje zriti
Doći će drugi i ko gladne ptice
Pozobat sve će. I želiću hljeba
S djecom. Haj Garo, haj Maco, biće
Valjda jedamput ispod ovog neba
Da radost svakom na žulju niče.
Mustafa H. Grabčanović
( Časopis ''Novi Behar'', Broj 7-8, 1936. godina)
(slika, ''Oranje s ralom'', Goriški muzej)
Ni komentarjev:
Objavite komentar